Katarakta

Katarakta

Katarakta je najčešći uzrok gubitka vida kod ljudi starijih od 40 godina i glavni je uzrok slepila u svetu. U stvari, postoji više slučajeva katarakte u svetu nego što ima glaukoma, makularnih degeneracija i dijabetskih retinopatija zajedno, prema organizaciji Prevent Blindness America (PBA).

Vrste katarakte su:

•         Subkapsularna katarakta nastaje na zadnjoj strani sočiva. Osobe sa dijabetesom ili one koje uzimaju velike doze steroidnih lekova imaju veći rizik od razvijanja subkapsularne katarakte.

•         Nuklearna katarakta se formira duboko u centralnoj zoni (nukleusu) sočiva. Nuklearna katarakta obično je povezana sa starenjem.

•         Kortikalnu kataraktu odlikuju bela, klinasta zamućenja koja počinju na periferiji sočiva i grade svoj put do centra. Ovaj tip katarakte javlja se u korteksu sočiva, koji predstavlja deo sočiva koji okružuje centralni nukleus.

Simptomi i znaci katarakte

Katarakta počinje u manjem obliku i na početku ima malo efekta na vaš vid. Možda ćete primetiti da je vaš vid malo nejasan, kao gledanje kroz zamagljen komad stakla ili gledanje impresionističke slike.

Nejasan ili zamućen vid može da znači da imate kataraktu.

Katarakta može da dovede to toga da svetlost sunca ili lampe izgleda previše svetlo ili jako. Ili možete primetiti kada vozite noću da farovi koji dolaze u susret izazvaju više odsjaja nego ranije. Boje mogu delovati svetlije nego ranije.

Tip katarakte koji imate uticaće tačno na to koje simptome imate i koliko brzo će se oni razviti. Kada se najpre razvije nuklearna katarakta, to može da dovede do privremenog poboljšanja u vašem vidu na blizinu, što se zove "drugi pogled".

Nažalost, poboljšan vid je kratkog daha i nestaće kako se katarakta pogoršava. S druge strane, subkapsularna katarakta ne mora proizvesti nikakve simptome sve dok se dobro ne razvije.

Ako mislite da imate kataraktu, posetite očnog lekara radi pregleda kako biste se uverili.

Šta uzrokuje kataraktu?

Sočivo unutar oka funkcioniše kao objektiv, fokusirajući svetlost na mrežnjaču za jasan vid. Ono takođe podešava fokus oka, omogućavajući nam da vidimo stvari jasno, kako bliske tako i daleke predmete.

Sočivo je uglavnom sačinjeno od vode i proteina. Protein je uređen na precizan način tako da je sočivo providno i omogućava da svetlost prolazi kroz njega.

Ali, kako starimo, neki od proteina mogu da se spoje i počnu da zamagljuju malu površinu sočiva. Ovo je katarakta, i tokom vremena ona može rasti  i zamagliti veći deo sočiva, što otežava vid.

Niko ne zna za sigurno zašto se očno sočivo menja s godinama, formirajući kataraktu. Ali istraživači širom sveta su identifikovali faktore koji mogu izazvati kataraktu, ili su povezani sa razvojem katarakte. Pored starenja, faktori rizika katarakte su:

• UV zračenje od sunca i drugih izvora

• Dijabetes

• Hipertenzija

• Gojaznost

• Pušenje

• Produžena upotreba kortikosteroidnih lekova

• Statinski lekovi koji se koriste za smanjenje holesterola

• Prethodna povreda oka ili zapaljenje

• Prethodna hirurgija oka

• Hormonska terapija

• Značajno konzumiranje alkohola

• Visoka kratkovidost

• Istorija bolesti u porodici

Jedna teorija formiranja katarakte koja je sve više podržana jeste da su mnoge katarakte izazvane oksidativnim promenama u ljudskom sočivu. To je podržano studijama ishrane koje pokazuju da voće i povrće sa visokim nivoom antioksidansa može sprečiti određene vrste katarakte.

Prevencija katarakte

Iako postoje značajne kontraverze o tome da li se katarakta može sprečiti, određen broj studija sugeriše da određene hranljive materije i dodaci ishrani mogu da smanje rizik od katarakte.

Jedna velika, 10-godišnja studija ženskih zdravstvenih profesionalaca otkrila je da je veći dijetetski unos vitamina E i luteina i zeoksantina karotenoida iz hrane i dodataka povezan sa znatno smanjenim rizikom od katarakte.

Dobri izvori vitamina E iz hrane su semenke suncokreta, bademi i spanać. Dobri izvori luteina i zeoksantina su spanać, kelj i drugo zeleno, lisnato povrće.

Druge studije su pokazale da antioksidantni vitamini kao što je vitamin C i namirnice koje sadrže omega-3 masne kiseline mogu smanjiti rizik od katarakte.

Drugi korak koji možete preduzeti da se smanji rizik od katarakte je da nosite zaštitne naočare koje blokiraju 100 odsto UV zraka sunca kada ste napolju.

Lečenje katarakte

Kada simptomi počinju da se pojavljuju, možda ćete moći da poboljšate svoj vid na neko vreme koristeći nove naočare, jake bifokale, odgovarajuće osvetljenje ili druga vizuelna pomagala.

Razmislite o hirurgiji kada je vaša katarakta dovoljno uznapredovala da ozbiljno ugrozi vaš vid i utiče na vaš svakodnevni život. Mnogi ljudi smatraju da je loš vid neizbežna stvar starenja, ali operacija katarakte je jednostavan, relativno bezbolan postupak da se povrati vid.

Operacija katarakte je veoma uspešna u vraćanju vida.

Tokom operacije, hirurg će ukloniti zamagljeno sočivo i u većini slučajeva ga zameniti jasnim, plastičnim intraokularnim sočivom (IOL - intraocular lens).

Novi IOL se stalno razvijaju kako bi operacija bila manje komplikovana za hirurga a sočiva od veće pomoći pacijentima. IOL za ispravljanje dalekovidosti potencijalno vam mogu pomoći da vidite na svim udaljenostima, a ne samo jednoj. Još jedan novi tip IOL blokira ultraljubičaste i plave svetlosne zrake, za koje istraživanje ukazuje da mogu oštetiti mrežnjaču.

Takođe, muškarci bi trebalo da budu svesni da određeni lekovi za prostatu mogu izazvati intraoperativni „floppy iris sindrom“ (MFI) tokom zahvata.

Da li konzumiranje manje količine mesa smanjuje rizik od katarakte?

Da li se smanjenjem količine mesa i povećanjem količine zeleniša u ishrani može odložiti pojava katarakte?

Ovo zanimljivo pitanje ja privuklo pažnju javnosti nakon što su naučnici sa Oksforda u martu 2011 obajvili studiju u kojoj su poredili učestalost katarakte i način ishrane.

Ova studija je, kako je preneo Američki žurnal za ishranu, analizirala upitnike na temu ishrane koje je popunilo 27.670 dobrovoljaca, starijih od 40 godina, bez dijabetesa, i pratila njihove lekarske podatke u smislu da li se i kada javlja katarakta. Pojavila se jasna veza između ishrane i ovog oboljenja.

Najveći rizik za pojavu katarakte imaju osobe koje unose najviše mesa, odnosno više od 110 grama dnevno, i taj se rizik smanjuje sa smanjenjem količine mesa u ishrani – osobe koje unose srednje količine mesa, malo mesa, osobe koje vole ribu i ne unose druge vrste mesa, vegetarijanci i vegani. Od najvišeg rizika – osobe koje unose najviše mesa do vegana, koji imaju najmanji rizik za pojavu katarakte, razlika je oko 40%.

Da li je ovo razlog da prestanemo da unosimo meso? Možda, a možda i ne. Ova studija ne pruža odgovore na sva pitanja. Možda je razlog za ređu pojavu katarakte kod osoba koje ne unose meso zapravo činjenica da oni unose daleko više povrća koje ih svojim hranljivim sastojcima štiti od pojave katarakte.

Takođe, vegetarijanci i vegani naginju ka zdravijem životu, i izbegavaju kataraktu i time što su ređe pušači, ne izlažu se previše suncu i ređe pate od dijabetesa. Možda je pojava katarakte izvesna ako doživite starost, ali ako živite zdravo, možete je odložiti do samog kraja.